Jedno nezamenljivo iskustvo – Slađana Jovanović, reprezentativac Srbije u orijentiringu
Skandinavija, kolevka outdoor sportova, mesto gde šuma zauzima poziciju broj jedan među prirodnim lepotama. Finska, zemlja šuma i jezera, zemlja sportske kulture i zdravog načina života. Neverovatan je prizor kada u 6h ujutru vidite punu šumu ljudi svih uzrasta kako trče, hodaju, voze bicikl, vežbaju. Niko od njih nije vrhunski sportista, svako upražnjava fizičko vežbanje iz ljudske potrebe za kretanjem, potrebe da se dobro oseća, bude zdrav, da lepo izgleda u uživa u životu.
Malo je onih ljudi koji se odlučuju za vrhunski sport. To podrzumeva mnogo odricanja, ulaganja napora, i naravno treba biti jedinka od milion koja je predodređena da uspe u tom sportu. Orijentiring je sport onih koji žive za osvajanjem prirodnog prostora, savlađivanjem prirodnih prepreka, vremenskih uslova. U orijentiringu se dešavaju uvek nove situacije, svaka ruta je neponovljiva. Potrebno je pronaći pravu varijantu dolaska do kontrolne tačke, biti brz u donošenju odluka, prepoznati teren na karti, biti skoncentrisan duži vremenski period pri radu visokog intenziteta i naravno biti najbrži i pobediti. Mozak, istrajnost, dobar duh, mapa, kompas, emit kartica,GPS (samo track) startni broj, dres i patike. To je sve što je potrebno. Svi uslovi su ispunjeni i trka može da počne.
Kao reprezentativac Srbije, imala sam prilike da doživim ovaj neverovatan događaj, Svetsko prvenstvo u orijentiringu 2013! Takmičiti se sa svetskim šampionima, biti sa njima u istom startnom boksu, razmenjivati iskustva sa njima nakon trke- nešto je što ostavlja večiti trag u sportskoj karijeri. Moj cilj je ispunjen. Dati sve od sebe na potpuno nepoznatom tipu terena kakav u Srbiji i šire ne postoji, steći novo iskustvo i popraviti utisak sa prethodnog Svetskog prvenstva. S obzirom da sam bila jedini predstavnik Srbije, trčala sam kvalifikacije za sve tri pojedinačne discipline, dugu, srednju i sprint distancu. Prva trka je bila duga 8,5 km sa 450m visinske razlike. Tehnički veoma zahtevan teren, a fizički vrlo brz. Napravivši veliku grešku u izboru varijante, na samom početku trke, oduzela sam sebi šansu da se približim finalu.
Sledeća trka je bila kvalifikaciona u sprintu. Najbolje utiske nosim sa ove trke. Trka istrčana sa minimalnom greškom, pri maksimalnoj brzini koju sam u tom trenutku mogla da pružim. Da bi radost bila još veća, u sam cilj sam utrčala sa Simone Niggli, svetskom šampionkom u svim disciplinama. Iako zadovoljna trkom, moje vreme je bilo daleko za ulazak u finale.
Poslednja kvalifikaciona trka je bila srednja distanca. Inače distanca koju najviše volim, tehnički zahtevna i brza. Sa velikim elanom i odmorna sam ušla u trku. Teren zanimljiv i pun detalja kakav se zamisliti ne može! U šumi se vrlo često moglo videti kako takmičari zastaju, kako pokušavaju da razumeju gde se nalaze i gde treba da idu. Ja sam bila jedna od njih. Kao neko bez iskustva na ovakvom terenu, mogu reći da i nije bilo toliko loše. Greške su bile neminovne, ali ispravljanje istih je bio veliki izazov.
I tako za sve u životu, borba traje neprestano, nema odustajanja i osvrtanja unazad. Samo napred brže bolje i jače!